Novosadski dečiji kulturni centar (Kulturna stanica Mlin) poziva vas na audiciju za program DRAMSKI STUDIO ZA DECU I MLADE, 30. septembra od 18 časova, u okviru svojih Scenskih programa. Audicija je otvorena za sve zainteresovane devojčice i dečake od 7 do 14 godina starosti.
Za potrebe audicije potrebno je pripremiti sledeće:
1.Pesma po izboru – epska ili lirska poezija
sugestije: poezija J.J. Zmaja, Duška Radovića, Miroslava Antića, Desanke Maksimović, pesme iz ciklusa o Marku Kraljeviću…)
2. Imitacija – poznatih ili javnih ličnosti
sugestije: mogu biti likovi iz filmova, serija, TV-a, crtanih filmova…
3. Monolog
(izabrati jedan od ponuđenih monologa u nastavku)
„KAPETAN DŽON PIPLFOKS“ Duško Radović
SPIKER: Posle jedne tuče u liverpulskoj luci, gusarski kapetan Džon Piplfoks, zvani Zvono, bio je penzionisan. Određena mu je bedna penzija i nešto invalidskog dodatka, za 72 rane dobijene u gusarskim bitkama. Zastave i oružja odneti su u muzej, a hrabra posada iskrcana na kopno i poslata da se usavršava u različitim zanatima. Međunarodni gusarski savez, u znak protesta protiv ove podmukle igre, prestao je da napada engleske trgovačke brodove, koji su se posle toga toliko namnožili da su bili sve češći sudari i to na otvorenom moru …
Kada se, međutim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo čudovište, i počelo kao od šale da potapa engleske, i ne samo engleske lađe, i kada niko od tadašnjih vladinih mezimaca nije imao hrabrosti da pođe i da čudovište likvidira, — dakle, kada je sve bilo tako kao što sam vam rekao, — javi se naš gusarski kapetan, divna jedna figura, zvani Zvono, i reče: „Vratite mi jedrenjak, vratite mi mojih sedamdeset gusara, vratite mi zastave i oružje — i neka me pojede morski pas ako se ne vratim sa svih sedam glava toga čudovišta!“ Vlada je, razume se, pristala odmah i jedino se uprava muzeja dugo protivila, tvrdeći da su gusari odvratni i da će upropastiti i zastave i oružje. Stvar je ipak uređena i kapetan je dobio sve što je tražio, uz obećanje da će paziti na zastave i da će gusari redovno čistiti svoje sekire, naročito posle borbi prsa u prsa, po kojima je naš junak bio poznat i omiljen!
„GOSPOĐA MINISTARKA“ Branislav Nušić
ŽIVKA (na telefonu): Alo… centrala? Molim Ministarstvo spoljnih poslova… Je li to Ministarstvo spoljnih poslova? Da!… Molim vas da se pozove na telefon g. Ninković. sekretar… Da!… Recite, zove ga gospođa Živka ministarka. (pauza) To ste vi, gospodine Ninkoviću? (pauza) Tako! Dakle, potpisano je… E, pa čestitam vam unapređenje. Vidite, dakle, da sam održala reč. Ali moram vam reći da nije išlo baš tako glatko. Bunio se vaš ministar, kaže: dobili ste klasu pre tri meseca. Ali sam ja navaljivala i nisam mu nikako dala mira, pa sam čak naterala i svoga muža te ga je on okupio. Da, da, i on ga je okupio. (pauza) Nego, znate šta, drugo sam nešto htela da vas zamolim. Ovaj moj nesrećnik, onaj mali gimnazista Raka, bio danas na igralištu, sa decom engleskog konzula. Ja sam ga naročito poslala, jer, znate, on sad pripada tome društvu… Da! Pa zamislite, razbio nos sinu engleskog konzula i opsovao mu oca. (pauza) Pa da, uviđam i ja sama da je to vrlo nezgodno ali, šta ću, ne mogu iz ove kože. Ta kako kazniti, neću ga kazniti, nego ću ga isprebijati, ali je meni glavno da se nekako zataška stvar kod engleskog konzula, da se on ne ljuti. Pa to sam htela da vas umolim, da odete vi do njega, u ime moje, i da mu kažete: neka ne uzme stvar ozbiljno, deca ko deca! (pauza) E, pa šta drugo mogu da mu kažem. Ja mislim on je pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednoga nosa; a što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se engleski kazalo »dobar dan«. I uopšte, recite da je to naš narodni običaj da psujemo oca jedno drugom. Pa dabome! ‘Ajde, molim vas, pa otadite odmah a dođite zatim da mi javite šta ste uradili. Kako?… A… pa-pa? — Pa dobro, nek vam bude i pa-pa, samo molim vas svršite mi to. Do viđenja! (ostavlja slušalicu)
„ŽURKA NA ZELENOM ĆOŠETU“ Elizabeta Georgiev
GOSPOĐICA SKOČIPRIČA: Ala ovde … smrducka. Da, rećiću da smrducka, iako, boga mi baš zaudara. (vadi parfem i prska) Tako, sad je malo bolje, mada sam i ovim mojim super svračećim parfemom malkice zagadila njeno visočanstvo Prirodu. Ali šta de se radi, bar ne … smrducka. Je l’ vidite dragi drugari, šta znači ljudska nebriga. Bacati smeće je lako…Baciš i cepaš dalje. Ali šta se dešava sa tim smećetom… Smećo…Smeće…Opet sam pobrkala padeže i reči. Kada se tako uzbudimo i iznerviramo zbog ljudskih gluposti, mi svrake načisto poblesavimo, odnosno poblesave naše reči. To nam je u svračećoj krvi. Draga deco, ti ljudi, mada i vi ste mali ljudi, odnosno deca tih nekih bezobraznih pametnjakovičća, oni su, po mom ličnom svračećem mišljenju, veoma čudne živuljke. Stalno nešto smišljaju, jurcaju za nekim hartijicama koje se zovu novac, rade, grade, proizvode razne smrdeće gasove i razno drugo još smrdećije smeće i zagađuju svoj dom i dom svih ostalih živuljki, odnosno prirodu. A to nije lepo. Uopšte nije lepo. Ja mislim da se i vi slažete da to nije lepo, jer su deca najiskreniji ljudi, i molim vas čuvajte svoj dom, odnosno prirodu! Ipak, radujem se što ima i onih koji brinu o prirodi i zovu se, po mom svračećem mišljenju, veoma slatko – ekolozi. Ekolozi, brinu da što manje priroda pati zbog zagađenja. Oni su na neki način doktori za prirodu. Kao što vas ponekad boli stomačić zato što ste pojeli nešto pokvareno, ili vas boli glava od sunca, tako i priroda zna da se razboli od izduvnih gasova, zagađenih voda, ozonskih rupa i sličnih virusa. Eto, ja sam se raspričala, a nisam vam se ni predstavila. (klanja se) Moje cenjeno ime je Skočipriča Svrakić, i ja sam, dragi moji, novinar radio televizije Veliki hrast 2. Da ne vi dužila sa pričom o ekologiji i tome zašto je važno da je priroda čista, odvešću vas na jednu žurku kod Zelenog ćošeta… Gledate me, malkice čudno… Nije vam jasno šta je to… Pa, naoštrite oči i uši, žurka počinje… Š-š-š-š
Ukoliko Vaše dete ima želju da na audiciji izvede nešto što nije predviđeno ovim pozivom, naravno da to može učiniti.. Od oktobra 2022. godine časovi će se realizovati svakog utorka i petka od 19:00 do 21:00.
Vođe programa: Ana Ilić, reditelj i dramski pedagog, Jelena Galović, glumica
Menadžer Scenskih programa: MA Senka Petrović
Vođa programa: Aleksandra Lukić, direktor NSDKC-a.
Info: 021/521-447 / [email protected]
